Svi Gudurčani rođenjem izlaze iz rupe (čiji ćale ima sreće iz wupe kao na slici). I kako je priroda poznata po svom smislu za humor većina teži da se vrati u istu. Muški deo populacije (poznat po upornosti) je razvio razne tehnike (neuspešnog) ulaženja u rupu, čija upražnjavanja često izazivaju tzv. oplodnju, koja zatvara krug time što opet neko izađe iz rupe. Što bi rekli Guduraši : "Brena je Brena, dvaput je dvaput al' crnkinja je crnkinja". Sa druge strane, za ženski deo populacije postoji običaj kad su dobre i poslušne da im se kaže: "Mr'š u pizdu materinu" (što u Guduri nije psovka kao u ostalim delovima planete već znači "idi tamo gde ti je toplo i lepo"). I pošto su one te koje poseduju to parčence raja, a muški se mogu unutra vratiti samo do jaja, priča se naravno tu ne završava već naprotiv odatle počinje i širi dalje. Iz priče nastaju dela (i nedela) kao što su: kopanje rupa u zemlji i nalaženje vode (u Guduri to zovu BUNAR), za svaku voćku koju hoće da posade oni iskopaju rupu, čak i miševi kad beže od mačaka beže u rupu. Da ne nabrajamo dalje ali to seže toliko da postoji toliko vrsta rupa (više nego eskimskih naziva za sneg) da je to stvarno prevršilo svaku meru. Rupe su pokrile skoro sve pojmove i pojave u njihovim životima (i van njih) : crne rupe (astronomija), ozonske rupe (ekologija), rupe u glavi (medicina-psihologija), rupe u zakonu (pravna država), rupe na situ (prehrambena tehnologija i svadbarstvo), rupe na bušnim gumama (vulkanizerstvo-deo nauke o fluidima), rupice na bradi (manekenstvo i seksipil), čak je po verovanju Gudurčana i jabuka koju je Eva dala Adamu imala rupu (od crvića majku mu, a oni mislili zmija) te je kasnije Adam to asocirao sa svojim crvićem i naravno njenom rupom (na jabukastoj iliti kruškastoj zadnjici). Tako kontajući ukapirao da crvić voli rupu i mislim šta reći ...(ostatak priče je već poznat svima).

Bilo kako bilo prolazeći i provlačeći se po raznim rupama na kaju dolazimo i do poslednje rupe u životu Gudurčana. Ona je prosečno dužine 2m, širine 1m (u zavisnosti koliko je ko imao sreće da naraste), dubina je različita u odnosu na sastav terena i koliko je voda blizu površine. I kako to biva u životu i smrti, kako te niko ne pita kada, ni iz koje (čije) hoćeš rupe da izađeš, tako te niko ne pita kada ni u koju hoćeš rupu (ni kada hoćeš) da se vratiš. Ali ima raznih perspektiva i ugla gledanja što reče neki pametnjaković "Život je pičkin dim, iz ugla smrti. Smrt je pičkin dim iz ugla života."
Eh, što bi rekli Guduraši (cepajući znojavo degenče ispred prodavnice) : Život je čudo a onda umreš... Eto šta ti je život...
Ajd' sad zbogom...(i stvarno odoše s'Bogom)...