Svinja koja bi da bude pojedena

Posle pedeset godina upražnjavanja vegetarijanizma, Maks Berger se spremao da zasedne za trpezu na koju su iznete svinjske kobasice, krckava slanina i pohovane pileće grudi. Maks je odavno čeznuo za ukusom mesa, ali su njegovi principi bili snažniji od žudnje za takvom hranom. Sada je, međutim, čiste savesti mogao da jede meso.
Kobasice i slanina su poticale od svinje po imenu Prisila, koju je Maks sreo prethodne nedelje. Ta svinja je bila genetički odgajana da govori i, što je važnije, želela je da bude pojedena. Prisila je gajila životnu želju da završi na stolu nekog čoveka, i na dan klanja se probudila željno iščekujući taj trenutak. Sve to je rekla Maksu malo pre nego što se žurno uputila do udobne i humane klanice. Pošto je saslušao njenu priču, Maks je pomislio kako bi bilo nepristojno da je ne pojede.
Piletina je poticala od genetički modifikovane ptice kojoj je „oduzet mozak". Drugim rečima, živela je životom biljke, bez svesti o sebi, okruženju, bolu ili zadovoljstvu. Njeno klanje stoga nije bilo ništa više varvarsko od čupanja korena šargarepe.
Pa ipak, kada je ispred njega postavljen tanjir, Maksa je obuzeo nagon za povraćanjem. Da li je to bila samo refleksna radnja, izazvana dugogodišnjim praktikovanjem vegetarijanizma? Ili je to bio fizički znak opravdanog psihičkog bola? Sabravši se, podigao je viljušku i nož...

Izvor: Restoran na kraju vaseljene, Daglas Adams

Inače je preuzeto iz knjige: Svinja koja bi da bude pojedena, Džulijan Badžini
(početak poglavlja br.5)